Историјат односа
По оснивању Државе Израел маја 1948. године послератна Југославија је била међу првим земљама која је признала Израел, а одмах потом и успоставила дипломатске односе. Већ 1949. године Југославија је отворила дипломатску мисију – посланство у Тел Авиву, што су истовремено учиниле и израелске власти отварањем посланства у Београду.
Новинска вест о признању Државе Израела од стране Југославије, 19.05.1948.
Дневни лист Маарив, 19. маја 1948, стр. 4
Рубрика: Мааривски разговори
И ЈУГОСЛАВИЈА
(А.К.) И Југославија је данас признала Државу Израел, премда наравно, то више није изненађење по руском признању, ипак заслужује посебну пажњу.
Ово стога што је Југославија задржала посебан став према нама и у оквиру словенског блока. Од Истражне комисије па до хаф тет [29.] новембра (па до уопште) истрајала је пред сваким руским притиском и инсистирала на подршци федерализацији уместо подели. А имао је Тито своје аргументе, и то оправдане. Он, који се борио за јединство различитих народа у сопственој држави, он који је идејни творац балканске федерације, није могао из принципијелних разлога да скрене баш по питању Земље Израела и да проповеда раздвајање.
Међутим, све то пост-фактум, пошто смо већ прогласили државу сада је другачије. Оно што не учини ова тврдња или руски притисак учиниће чињенице.
И у другом аспекту, хитно и неопходно, важно нам је данас управо признање Југославије. Она нам је најближа држава, у медитеранској области, од свих држава које су нас до сад признале. И сада када нас је признала, можемо да јој се обратимо званично, тражећи помоћ. А употреба лука и аеродрома Југославије може бити одлучујућа за нас – уколико нам се одмах пружи.


Писмо захталности МИП Израела Моше Шерета југословенским властима на признању Државе
Израел, "Са осећем највећег задовољства примили смо ту поруку која изражава врло искрене
симпатије Југословенске владе према оснивању државе Израел... Ја сам чврсто уверен да ће
узајамни односи између наших двеју земаља бити засновани на пријатељству и потпуном
међусобном разумевању, доприносећи тако успостављању чврстог мира међу свим
демократским земљама и свим слободољубивим народима"
септембар 1948. године
Сарадња тадашње Југославије и Израела се врло добро развијала у свим областима, док се после рата у периоду од 1948. до 1952. у нову државу уселило око 7500 југословенских Јевреја.
Средином 1950-их и почетком 1960-их, са почецима југословенске политике несврстаности, односи између две државе губе на интензитету, што коначно води прекиду дипломатских односа током Шестодневног рата 1967. године.
Без обзира на непостојање дипломатских веза, сарадња у другим областима – трговине, културе, туризма и спорта – се солидно развијала. Крајем 1980-их година, после низа билатералних састанака на високом политичком нивоу и оцене да су односи две државе садржајнији него са многим државама са којима постоје пуни дипломатски односи, 8. октобра 1991. СФР Југославија и Израел су обновили дипломатске односе. Од 1997. године СР Југославија и Држава Израел подижу ниво представљања на амбасадорски ниво, што траје до данашњих дана.
Шефови дипломатских мисија Југославије (од 1949.) и Србије (од 2006.)
Никола Брозина |
посланик |
1949-1950 |
Никола Милићевић |
посланик |
1950-1951 |
Душан Братић |
посланик |
1951-1954 |
Јован Вукмановић |
посланик |
1954-1956 |
Драгоје Ђурић |
посланик |
1956-1960 |
Јоже Земљак |
посланик |
1960-1964 |
Војмир Шобајић |
посланик |
1964-1967 |
Будимир Кошутић |
амбасадор* |
1992 |
Мирко Стефановић |
амбасадор |
1997-2000 |
Кринка Видаковић Петров |
амбасадор |
2000-2006 |
Миодраг Исаков |
амбасадор |
2006-2009 |
Зоран Басараба |
амбасадор |
2011-2013 |
Милутин Станојевић |
амбасадор |
2013-2020 |
Извор докумената: Архив Југославије и Дипломатски архив МСП РС