Између два светска рата, у раздобљу формирања контура будуће израелске државе, масовније имиграције Јевреја у мандатну Палестину, као и појачане делатности ционистичких организација у Европи, долази до развоја веза између Србије, односно Краљевине Југославије и тадашњих јеврејских првака и институција у Палестини. У знак захвалности Краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, донацијама југословенских Јевреја и уз помоћ ККЛ-а (Јеврејског националног фонда, Jewish National Fund, Keren Keyemeth leIsrael), девет година по његовом упокојењу, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница која носи име Краља Петра. Шума је засађена међу првим у Палестини, непосредно после садње друге две шуме, у част британског министра иностраних послова Алфреда Балфура 1928. и првог чехословачког председника Томаша Масарика 1930. године.
Подсећања ради, ционистичка идеја о оснивању јеврејске државе први пут је од стране Србије званично поздрављена и призната децембра 1917. године. У време Великог рата, са Краљевском владом ван отаџбине, Србија је признала „Балфурову декларацију“ којом се подржава формирање „националног дома за јеврејски народ“ у Палестини. У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа Српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела.
Средином тридесетих година двадесетог века, после марсејског атентата 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца Шаар Ха'амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према домаћим Јеврејима.
Делове извештаја о садњи шуме који је објављен у Јеврејском народном каленадру за 5696 јев. годину, преносимо у следећем тексту*:
Смрт краља Александра значила је за југословенске Јевреје исто што и смрт најрођенијег. Исто што и смрт оца или рођеног брата... У срцима југословенских Јевреја роди се жеља да да се Краљу-Витезу подигне споменик, који ће кроз векове будућим генерацијама говорити о безграничној љубави једног дела великог јеврејског народа, расејаног широм света, према Великом Човеку, Градитељу Мира и Проповеднику Љубави међу људима...
И југословенско је јеврејство донело одлуку: да се у Ерец Јисраелу, на Израиљевој земљи, подигне Гора, која ће поносно носити име Блаженопочившег Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља. Ова одлука је примљена са одушевљењем не само од југословенских Јевреја, него су се акцији за подизање те Горе са не мање одушевљења прикључили и Јевреји ван Југославије.
Деветог априла 1935. године обављено је у Хартију, недалеко од Хаифе, на земљишту Керен кајемет лејисраела, свечано освећење Горе. На ту свечаност југословенских Јевреја дошли су Врховни комесар Палестине, представници енглеског парламента, представници палестинских Јевреја и званичних јеврејских корпорација. Југословенске Јевреје су представљали др Давид Албала, потпредседник Савеза јеврејских општина и г. Јулије Кениг, председник Макабија. ККЛ је био представљен по свом председнику г. Менахему Усишкину. Ту су били и југословенски Јевреји који стално живе у Ерецу, у земљи која се обнавља и њиховом помоћи...
Пре неколико година садили су Јевреји из Југославије, недалеко од овог места, шуму на име Краља Петра, оца Краља Александра Првог Ујединитеља. Ми Јевреји и Палестини, који смо дошли овамо да оживимо своју своју историјску прошлост и да живимо нормалним животом народа у својој земљи, особито смо повезани са Југославијом и њеном владом. Ова влада је прва службено признала Балфурову декларацију за обнову народног дома за јеврејски народ у земљи његових дедова. Кад се год у Друштву народа у Женеви повела реч о питањима Палестине, увек су заступници Југославије подупрли праведне захтеве Ционистичке организације и Већа палестинског јеврејства.
Јеврејски народни календар, 1935-1936. година, стр. 22-25
Садња меморијалне шуме Краља Александра Првог Карађорђевића, 1935. године* др Давид Албала, потпредседник Савеза јеврејских општина
Садња меморијалне шуме Краља Александра Првог Карађорђевића, 1935. године
Менахем Усишкин, председник ККЛ
Временом су меморијалне шуме пале у заборав, а спомен-плоче су прво биле оштећене, а онда и нестале са прилаза шумама. Међутим, 2013. године у сарадњи Амбасаде Србије и ККЛ-а спомен-табле са натписима Краљу Петру и Краљу Александру (хебрејском, српском ћирилицом и енглеском) постављене су у парку "Јицака Рабина" у Мигдал ХаЕмеку. Такође, захваљујући житељима кибуца Гинигар који се налази на ободу шуме Краљу Петру је постављена табла са натписом "Петрова шума", титулом и датумом садње.
Оригинална спомен-плоча "Шума Краља Петра" у кибуцу Гинигар,
Фотографија добротом г. Душана Михалека
Парк "Јицак Рабин", Мигдал хаЕмек, 2020. година**
Кибуц Гинигар, 2020. година**
Идеја Амбасаде је да у сарадњи са ККЛ-ом и кибуцима Гинигар и Шаар Ха'амаким у скоријој будућности у потпуности обнови спомен-плоче на прилазима меморијалним шумама, као и да на одговарајући начин обнови сећање на српско/југословенско-јеврејске везе и допринос Јевреја из Србије, односно Југославије изградњи израелског друштва и државе у првој половини двадесетог века.
* Извор фотографија ККЛ Израел, извор часописа Дигитална Народна библиотека Србије
** Извор фотографија, Амбасада РС у Израелу
